Babe

žanr: pop rock

Kad veliki bendovi imaju svoje periode mirovanja, a njihovi članovi su i dalje željni svirke, onda se desi da oforme neki sporedni bend sa idejom da traju dok se ne vrate u svoje matične sastave. Tako je 1992. godine nastao i bend Babe. Osnovali su ga Žika Milenković (gitara, vokal; < Bajaga i instruktori), Zoran Ilić (gitara; < Riblja čorba), Bojan Vasić (bas; < ex – Bezobrazno zeleno) i Goran Čavajda Čavke (bubjevi, vokal; < Električni orgazam). Inicijator osnivanja bio je Boban Vasić, ali je ulogu frontmena i tekstopisca preuzeo Žika Milenković. Bend je dobio naziv po selu Babe na Kosmaju, u opštini Sopot, pedesetak kilometara od Beograda, koje je u to doba imalo oko 300 stanovnika. Žiki se u traganju za neobičnim nazivom benda ime sela ponudilo praktično samo od sebe.

Spojivši animatorske veštine iz „Instruktora“ i iskustvo iz amaterskog pozorišta „Teatar Levo“ sa svojim duhovitim pesmama, Žika je stvorio zabavljački imidž benda, što je odmah naišlo na pozitivnu reakciju i kod publike. Tokom snimanja prvog albuma napušta ih Bojan Vasić koji odlazi u Južnu Afriku, a na njegovo mesto dolazi Dejan Škopelja (ex – U škripcu).

Prvi album pod nazivom „Slike iz života jednog idiota“ objavljen je u kasetnom i CD izdanju 1993. godine i brzo postiže veliki uspeh. Pesme „Mirko i Marina“, „Piksla od kristala“ i „Da te vidim golu“ postaju radijski i koncertni hitovi, ali ih u stopu prate i druge numere sa albuma. Pesma „Noć bez sna“ našla se u omnibusu „Paket aranžman“ snimljenom 1995. godine, kao lajtmotiv istoimene priče o momku koji se zabunom upliće u bračne razmirice dvoje supružnika.

Drugi album „Lažne slike o ljubavi“ objavljen je 1995. za PGP, ali nije postigao uspeh prethodnog izdanja. Jedine dve numere koje su postigle nešto veći uspeh su „Parodija života“ i „Ko me ter’o“, dok je obrada Sinatrine pesme „Strangers in the night“ („Stranac usranac“) ocenjena kao pesma ispod svakog proseka. U tom periodu bend napušta Čavke, koji odlazi u svoju priču bez povratka. Nakon snimanja filma „Geto – tajni život grada“ seli se u Tasmaniju, gde je umro 1997. godine od AIDS-a.

Kompilacija „P.S. Babe“ objavljena je 1998. godine i sadrži materijal sa prvog albuma, zatim kasetog izdanja „4 Babe pesme“ i nove numere „Hoću da budem predsednik Srbije“, „Zadnja noć“ i „Mladi, ludi svet“. Nakon toga usledio je album „Slike sna i jave (samo za ludake i buntovnike)“ na kojem se nalaze nove pesme, obrade („U sukobu dva pola“ : „Touch too much“, Hazel O’ Connor), ali i pesme poput „Meksiko“, koje datiraju još iz  perioda Žikinog sviranja u bendu Mačori, početkom osamdesetih godina.

Nakon Žikinog povratka među „Instruktore“ zbog snimanja albuma „Zmaja od noćaja“, Babe prestaju sa radom 2000. godine.

P.S.

Tokom dvehiljaditih svirali su samostalne i grupne koncerte, a 2017. objavili su singl „Primabalerina“.