Goran Milisavljević bio je prvi pevač i frontmen grupe Van Gog sa kojom je 1986. snimio istoimeni album. Nakon raspada prve postave benda još neko vreme je nastavio pevačku karijeru, a zatim se bavio produciranjem i snimanjem muzike. Od kraja devedesetih bavi se programiranjem i produkcijom video-igara. Godine 2011. osnovao je bend Magnet u kojem je gitarista, pevač i kompozitor.
-U vreme kada se Van Gogh pojavio, grupa je privukla pažnju između ostalog i svojim imenom. Odakle ideja da jedan rok bend bude nazvan po čuvenom slikaru?
Imali smo brojne i dugotrajne rasprave oko imena benda. U to vreme sam bezuspešno pokušavao da upišem slikarstvo na FLU. Đule me je jednog dana pozvao telefonom i saopštio mi ideju da bend nazovemo Van Gog. Odmah sam se složio jer sam bio opčinjen sudbinom i slikama Van Goga.
-Svirali ste rok muziku. Tvoj imidž bio je pankerski. Đuleta iz tog vremena pamtimo kao dugokosog gitaristu. Koji su vam sve bili muzički uticaji?
Bili smo buntovnici. Suštinski bio sam panker, ali mi je pank u muzičkom smislu bio potpuno neprihvatljiv i neinteresantan. Iz Londona su se (uz pomoć Slobe Konjovića) čuli neki novi, uzbudljivi zvuci. Rani albumi Simple Minds, U2, The Mission, The Cult. Clash, Police i Billy Idol-a takođe mogu da navedem kao tadašnje muzičke uticaje. Prvi Live Aid je imao ogroman uticaj na početne korake korake Van Goga.
-Nakon prvog albuma našli ste se na sceni na kojoj su svoje mesto već imali Partibrejkers, Ekatarina Velika i Električni orgazam. Kako je od strane publike, kritike i kolega ocenjen vaš prvi album?
Naišli smo na dobar prijem i kod publike i kod kritike. Praktično su nam se vrata otvorila nakon što smo osvojili drugu nagradu publike na festivalu u Subotici. Obišli smo celu Jugoslaviju svirajući materijal sa prvog albuma, uglavnom sami, ali i kao predgrupa nekim već etabliranim izvođačima.
-Nakon privremenog prestanka bavljenja sviranjem i komponovanjem obreo si se u producentskim i snimateljkim vodama. Sarađivao si sa određenim bendovima i izvođačima. Kakvo je tvoje generalno viđenje muzičke scene devedesetih u Srbiji?
Znam da su devedesete nečija mladost i da su neke generacije sentimentalno vezane za muziku devedesetih. U principu, ne bih imao šta da izdvojim osim rep scene koja je tada dobila krila i pokazivala neki bunt i otpor bezumlju. Ružne godine, pogotovo druga polovina devedesetih…
-Da li si imao svoje favorite među tadašnjim domaćim bendovima?
Iskreno rečeno, nisam.
-Od kraja devedesetih promenio si svoje interesovanje. Kakvo je tvoje programersko iskustvo u odnosu na muzičko?
Muzika me je uvela u svet kompjutera. Držali smo tonski studio u Kumodraškoj, moja dva brata od tetke i ja. Počeli smo sa sekvencerima na Amiga računaru, kasnije prešli na Atari i tako je počelo. Bežali smo od ružne stvarnosti igrajući igre. Noću je studio više ličio na igraonicu nego na muzički studio. Mene je oduvek zanimalo kako sve te igre funkcionišu pa sam se zainteresovao za programiranje i počeo to da ozbiljno izučavam.
-Muzika je za tebe izgleda ipak najjači magnet. Od 2011. godine otvario si novo poglavlje.
Ne bih mogao to nazvati novim poglavljem jer je, kao i u vreme Van Goga, to samo ispoljavanje potrebe da kroz tekst i muziku izrazim neke emocije, one koje su ostavile trag. To je samo par pesama koje nešto znače meni i bliskim ljudima. U Magnetu su sa mnom moja dva kuma i dugogodišnji prijatelji Vladan Cvetković i Goran Stevanović. Takođe je tu i Aleksandar Tepavčević koji mi nije kum, ali bi to sigurno postao kad bi za to bilo prilike.
-Kako trenutno stoje stvari sa grupom Magnet?
Uglavnom stoje, motivacija nam je na veoma niskom nivou. Ipak, verujem da ćemo uspeti da sakupimo dovoljno snage i zaokružimo bar jedan EP ako ne i ceo album.
Leave a Reply