Nebojša Marković (Nebojša Stavrogin): Svaki koncert Bjesova je porodično okupljanje.

Magazin “Muzika devedesetih” razgovara sa Nebojšom Markovićem, alijas Nebojšom Stavroginom, fanom Bjesova.

U pripremnom razgovoru za ovaj intervju saznali smo za jedan podatak koji je za svako poštovanje. U pitanju je broj koncerata Bjesova na kojima si do sada bio. Počnimo od toga.

Bili smo do sada 64 puta da rokamo sa braćom Bjesomučnih, poslednji put u klubu „Garaža“ 9. novembra.  Kao i obično, bilo je onako kako smo i navikli od Zokija i njegove bratije: Mareta, Bilija, Kovača, Ramona, Mikaka i novog bubnjara – ne znam čoveku ime, ali je opako dobar. Uzajamno pražnjenje i punjenje energije negativno – pozitivne; pročišćenje, mir i toplina. Zato i idem na koncerte Bjesova, što više i što češće. Suštinski, to je ljubav.

U vreme uspona Bjesova na domaćoj sceni, nakon čuvene gitarijade u Zaječaru i kasnije, posle objavljivanja drugog „bezimenog“ albuma“, ti si bio desetogodišnjak ili tek nešto stariji. Kada i kako je počelo tvoje interesovanje za Bjesove?

Čovek otkrije muziku, zavoli je i voli je sve više; kako nju tako i same bendove. Onda kreće istraživanje i nikad nije dosta. Počeo sam preko Radija 202 i emisija na NS Plusu i Studiju B, kao što su VJ Heavy sat. Onda je krenulo sa redovnim odlascima kod SKC-a i kupovinom ploča, kaseta i kasnije diskova. Zatim je sledilo obavezno slušanje celog albuma, nikako kompilacije ili samo neke pesme, ne – samo celi albumi. Bio sam u muzičkoj radnji gde se puštala pesma“ Ime“ (sleng za pesmu je vime – sise od krave). “Moje noge nose mrtvog čoveka“ , te reči su mi odzvanjale u glavi. Zatim moj prvi odgledani nastup Bjesova na velikom koncertu Riblje čorbe, na stadionu OFK Beograd, gde su oduvali. Sledeći je bio na Vaskrsenju Bjesova u KST-u, a onda opet koncert u KST –u, festival je bio u pitanju, gde su na bini bili i motorna testera, striptizeta i aparat za gašenje požara. Taj koncert me je kupio za sva vremena!

 U muzici, tekstovima i koncertnim nasptupima Bjesova publika nalazi najrazličitije razloge za uživanje. Šta tebe naročito privlači kada je ovaj bend u pitanju?

Bjesovi su teški rok bend sa mudima. Odličan živi nastup sa neverovatnom energijom, jakim gruvom, dobrim solažama i dubokim tekstovima. Ako na sve to Bjesomar doda još koji njegov performans – to je to što se tiče dobrog, iskrenog rokenrol koncerta na kojem može svako da uživa. Za mene je slušanje njihove muzike kao molitva, jednom rečju mirnoća, tihovanje. Slušajući album „Sve što vidim i sve što znam“ otkrio sam Boga.

Grupa Bjesovi je od svog početka do danas prolazila kroz različite promene i faze. Postoji li neki period Bjesova koji je tebi naročito bitan?

Najbitniji period je Marinkov susret sa Ocem Tadejem, gde Bjesovi ponovo počinju da rade. Za sve nas to je najbitnije. Osim toga, za vreme snimanja albuma „Svetla, svetlosti“ i posle njega Bjesovi su krenuli još tvrđe da prže, tako da su sad više metal bend.

Zabeležen si na mnogim koncertnim snimcima Bjesova, od KST-a do Koncerta godine u Novom Sadu. Govoreći od publici i vernim sledbenicima grupe, Marinko (Zoran Marinković) te je u nekolko svojih intervjua pominjao kao jedno od najprepoznatljivijih lica iz publike, čoveka iz večitog prvog reda. Kako se osećaš po tom pitanju?

Šta god moj dobri brat rekao, svakako prija. Taj bend i taj čovek zaslužuju mnogo više. Toliko dobrih ljudi i prijatelja sam upoznao i stekao preko svih tih koncerata: Dusan Suvačarević, Igor Kostić, Dragana Savić, Branimir Zurovski, Marko Vučković, Nikola Kiš, Aleksandar Andonović , Aleks Kosarac; naravno i same Bjesove i dobrog brata Aleksandra Miletića. Svi mi smo uvek da pomognemo bendu, kako god možemo. Mi smo kao jedna porodica, samim tim i svaki koncert Bjesova je porodično okupljanje. To je rokenrol, to je ljubav, a ona je najvažnija. Mnogo mi znači što sam glavni krivac za to što su Bjesovi obradili trenutno najaktivniji i najjači naš bend The Stone i što sam Zorana upoznao sa tim ljudima i tom vrstom muzike. Pomenuo bih naravno i koncert u Kruševcu koji je trajao preko tri i po sata, gde sam sa bratom Dušanom pravio set listu.

Bjesovi su jedno od najvećih imena srpske scene devedesetih godina. Gledajući iz ugla publike, kakvo je tvoje viđenje te dekade i bendova koji su tada stvarali?

Osamdesete i novi talas, Šarlo, Idoli, Električni orgazam, Partibrejkersi, nisu mogli da dobiju bolje naslednike. Pomenute devedesete su rodile tolike izuzetne bendove, da je to skoro nemoguće! Novembar, DLM, Eyesburn, Goblini, Block Out, Džukele, Trula koalicija, Ritam nereda, The Love Hunters, Playboy, Dža ili bu, Direktori, Šaht, KKN, Darkwood dub, Alcatraz, Totalni klošari, Presing, … mnogo odličnih bendova. Mislim da bolje nije moglo u tim najgorim godinama! Takve su bile devedesete.

Koji od domaćih bendova tog vremena se osim Bjesova nalazi na tvojoj listi omiljenih? Uopšte, za koju vrstu muzike si najviše zaintersovan?

Slusam klasiku, blues, sve vrste rokenrola i metala, mada je za mene sve to rokenrol. Više volim tvrđi zvuk iz tog vremena: Block Out, Novembar, Trula koalicija, Eyesburn, mada moram da pomenem i bendove kao što su Brigand, Plišani mališan, Infest i The Stone, koji su sjajni, svaki na svoj način, jer sviraju različitu muziku.

Bendovi se tokom svoji stvaralačkih faza menjaju, ali se sigurno tokom godina menja i njihova publika, odnosno publika uopšte. Kakvo je tvoje viđenje današnje publike u odnosu na onu iz vremena kada si počeo da odlaziš na koncerte?

Ne razumem ljude koji vreme na koncertu provode sa telefonima u rukama. Mislim da danas mnogi ljudi i ne shvataju bendove, njihovu poruku ili filozofiju. Mnogo novijih ljudi je razmaženo i slabo podržavaju same bendove kupovinom njihovih albuma i odlaskom na koncerte. To su ti ljudi iz fotelje –  kompjuter i soba. Ja i dan danas i dalje viđam iste face na koncertima, bez obzira na to da li je svirka u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu. To su ljudi koji to vole i tu su uvek, tako da mislim da je pre bilo mnogo više ljubavi i iskrenosti, pa su i sami bendovi bili i njihova publika bili takvi.

Za kraj jedno možda podrazumevajuće pitanje: koja ti je omiljena pesma Bjesova i zbog čega?

„Bolje ti“ je pesma iste veličine kao i „Ime“, ali nije toliko stara u njihovoj diskografiji. To su pesme po kojima svi znaju Bjesove. Isto tako je i sa pesmama „Čak i da mogu“ i „Vreme je“. Od skorašnjih pesama izdvojio bih „Svetla, svetlosti“, dok je pesma „Probudi me“ ona koja stoji sama za sebe.  Neverovatan spoj vokala Zorana i Gorana i zbog toga mi je omiljena. Naravno, svi znamo da tu ima još mnogo odličnih pesama.