Boje

Žanr: alternative/rock/funk/soul/rap

Novosadske „Boje“ su sestrinska ispostava muzičkog dueta Babić (Branislav Babić – Kebra – „Obojeni program“ i Biljana Babić – „Boje“). Koreni benda sežu u 1981. godinu, kada uz svesrdnu pomoć članova grupa „Luna“ i „Grad“ „Boje“ brzo pronalaze svoje mesto na jugoslovenskoj, ali i tašnjoj regionalnoj sceni nastupajući na festivalima u Beču i Lincu. Dalji brzi prelet kroz osamdesete vodi do 1984. godine, kada snimaju album u Zagrebu, ali i kada nastaje nesporazum sa izdavačem koji je od njih želeo da napravi tehno-pop sastav, što je rezultiralo otkazivanjem saradnje i neobjavljivanjem materijala. Sledeća godina biva prelomna za bend, jer se „Boje“ 1985. upoznaju sa Kojom, što rezultira demo snimcima („Ši“, „Ja sam radosna“) i konačnim prvencem krajem 1986. godine. Pesme na pilot singlu „Ja hoću te (Ja neću hevi metal život da bude moj)“ / “Kralj dosade“ koji je poslužio kao najava za album, jedine su numere koje su „Boje“ odsvirale u potpuno ženskoj postavi, dok su sve kasnije postave benda bile mešovite. LP „Dosta! Dosta! Dosta!“ pojavljuje se u jesen 1988. i odmah osvaja visoke ocene.

Paradoks devedesetih za „Boje“ počinje odmah 1990. kada su u postavi sa Bebecom na basu u Zagrebu snimile svoj prvi album kao drugi, pod nazivom „78“. U svom maniru, pre drugog albuma, objavili su pilot singl „Fudbal“. Do proleća 1991. i početka rata „Boje“ su svirale u svim većim jugoslovenskim gradovima (Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani, Rijeci) okupljajući u poslednjim trenucima pred raspad Jugoslavije svoju publiku. Nakon dve godine pauze i niza personalnih promena, „Boje“ 1993. ulaze u studio i snimaju album „Boye Aren’t Afraid“ („Boje se ne boje“) koji u nedostatku domaćeg tržišta promovišu u Grčkoj i Sloveniji. Tokom 1997. u Holandiji snimaju četvrti album „Prevariti naviku“, na kojem se nalazi i jedan od njihovih najvećih hitova „Ludilo mašina“.

P.S. Svaka sličnost naslova pesme sa vremenom u kojem je nastala je slučajna. Najverovatnije.