Block Out

žanr: hard rock/metal/core/stoned/doom

Milutin Jovančić Mita upisao se na Likovnu akademiju u Beogradu, kako je jednom prilikom sam rekao, da bi se bavio lepim pozivom – slikarstvom. Međutim, društvene okolnosti ranih devedesetih brzo su počele da se okreću protiv svakog oblika ljudske pristojnosti, normalnosti i individualne kreativnosti. Da bi se u duhovnom smislu sačuvao, Mita na Akademiji oko sebe okuplja darovite pojedince u svojevrsnu umetničku zajednicu u kojoj je svako mogao slobodno da stvara onim sredstvima kojima je najbolje vladao: linijama i bojama, rečima ili tonovima. Iz takvog umetničkog pokreta nastaće jedan od najboljih bendova devedesetih i dvehiljaditih – Block Out.

Zajedno sa svojim prijateljima Draganom Majstorovićem Trletom (bas), Danilom Pavićevićem, Vladanom Lazarevićem Lakijem (gitare) i Dejanom Dimitrijevićem (bubnjevi), Mita krajem 1990. godine osniva bend Ad Hoc. Ubrzo je utvrđeno da u Makedoniji postoji grupa identičnog imena, tako da bend menja ime u Block Out, po video igri koja je tada bila aktuelna. Nekoliko meseci kasnije, polovinom 1991. Laki odlazi u Holandiju, a na mesto gitariste dolazi Nikola Vranjković koji je nakon povratka iz Moskve 1990. radio uglavnom kao studijski muzičar, sarađujući sa najrazličitijim grupama i autorima – od grupe Ruž, sa kojom je odsvirao jednu turneju, do Voje Vijatova i Satana Panonskog.

U periodu 1991/92. bend nastupa po londonskim klubovima „Stick of Rock“ i „Robby’s“ svirajući autorski materijal na engleskom jeziku, a prilika za snimanje singla koja im se tom prilikom ukazala nažalost nije realizovana. Nakon povratka u Beograd, u drugoj polovini 1992. Block Out se učvršćuje u postavi Mita, Nikola, Trle, a novi bubnjar postaje Miljko Radonjić. Godinu dana kasnije objavljuju i prvi materijal, živi album pod nazivom „Live KST, Akademija“ koji je sadržao snimke sa koncerata odsviranih 1991. i 1992. godine. Na omotu ovog albuma prvi put se pojavljuje i groteskno stvorenje, mešavina ptice i vuka (potencijalni Mitin alter ego), koje će vrlo brzo postati jedan od prepoznatljivih vizuelnih simbola benda.

Prvi studijski album pod nazivom „Crno, belo i srebrno“ Block Out objavljuje 1994. godine, a promoviše ga na sam dan objavljivanja koncertom u KST-u. Manji deo tekstova na albumu (4 od 5 pesama, jer „Ljubičasto II“ je instrumental) potpisali su, što pojedinačno, što zajednički, Mita, Trle i Danilo, dok su narednih 7 peama (bonus pesma „Leto na Adi“ se pojavila tek na reizdanju iz 2001.) u celosti Nikoline. Razlika u autorskom senzibilitetu (crno : belo) bila je odmah uočljiva, a šav (srebrno) kojim su spojene strane albuma nije mogao sakriti ni maštovito urađen omot na kojem se nalazi Mitina umetnička slika pod nazivom „Moja mama“, postavljena tako da se u svakom trenutku može zameniti bilo kojom drugom slikom po slušaočevoj želji. Bez obzira na pomenuti autorski kontrast (ili baš zbog njega), album je dobio dobre recenzije, a bend i prve prave posvećene slušaoce. Međutim, tek sledećim izdanjem „Godina sirotinjske zabave“ koje je objavljeno 1996. godine, prvim materijalom koji su objavili na CD-u, Block Out je definitivno skrenuo pažnju na sebe kao na jedan od najuticajnijih domaćih bendova. Sa Nikolom koji postaje alfa i omega benda; sa Mitom koji svojim glasom kao četkicom slika ambijent ličnog i kolektivnog pakla Srbije devedesetih; sa tekstovima koji opisuju stvarnost jedne zemlje bolje od bilo koje sociološke studije; sa pesmama o svakodnevnim ljudima koji više nisu vlasnici svojih života, poput tragikomičnog lika poštara iz istoimene pesme, čiji su stihovi „juče su me napali i oteli torbu punu računa struju“ inspirisani istinitim događajem sa ulica Beograda, zatim duhom ostarelih supružnika u pesmi „Trenje“, koji više nemaju šta da kažu jedno drugome; sa vrhunskom produkcijom i tehnički savršenim snimkom, ovaj album je jedan od pikova u celokupnoj karijeri Block Outa, a njegov naslov je danas paradigma koju valjda ne treba ni objašnjavati. Na istom nivou nalazi se i njihov sledeći album iz 1998. godine, pod nazivom „San koji srećan sanjaš sam“. Hronika izgubljenih života u zemlji totalne otuđenosti, zemlji koja će u mesecima koji će uslediti uspeti da kaže zbogom i poslednjem zrnu normalnosti. Umetnička vizija ili predskazanje: animirane letilice u spotu za pesmu „Zvezdane staze“; apokaliptični prizori bombardovanja koji se dešavaju negde drugde, da bi se nedugo zatim desili i kod nas…Kraj devedesetih. Kraj socijalizma. „Da li je jebeno moguće?!“

Koncertnu kompilaciju pod nazivom „Između dva zla“ Block Out objavljuje 2001. godine. U dvadeset i dve pesme ravnomerno je raspoređen materijal sa prethodna tri albuma, a sam bend ovim izdanjem dobija dovoljno manevarskog prostora za završavanje studijskog materijala. Do njegovog pojavljivanja gostuju i na tribute albumu „Kao da je bilo nekad“ posvećenom Milanu Mladenoviću, sa obradom pesme „Soba“ grupe EKV. Konačno, 2003. godine pojavio se album „Ako imaš s kim i gde“ sa 12 novih pesama. Mada je od strane pravovernih fanova ocenjen kao nešto slabiji u odnosu na prethodna dva izdanja, već je postalo izvesno – Block Out je imao pred sobom sve: svoj prepoznatljivi zvuk, aranžmane, produkciju i sopstvenu poetiku. Nikolini tekstovi i Mitina vokalna nadgradnja delovali su kao neraskidiv spoj. Međutim, očigledno nije bilo tako. Iako su potrajali još čitavu deceniju, Block Out više nije snimio ni jedan autorski album. Godine 2006. učestvovali su na Tribute albumu „Pankrti 06“ sa pesmom „Volkovi“, a sledeće godine objavili su svoje DVD izdanje. Od 2008. godine periodično su izvodili nove pesme, među kojima ima malih remek-dela: „Fotelja“, „Zadrži svoj dah“, „Nikad (Dve hiljade i kusur godina)“. CD singl „Beograd spava“ sa obradom istoimene pesme benda U škripcu objavili su 2011. godine. Zvanično su prestali sa radom 1. septembra 2013. godine, nakon koncerta u Nišu.

Epilog: Nikola Vranjković je zaštitio ime benda i većinu pesama kao svoju intelektualnu svojinu. Nastavio je solo karijeru objavivši dvostruki album „Veronautika“. Milutin Jovančić je sa ostalim članovima osnovao sastav Čovek vuk, sa kojim je objavio album „Crna kutija“. Trenutno aktuelni singl kojim najavljuje novi materijal je pesma „Brod“.

P.S.

Nema lakog načina za utvrđivanje stvarnih okolnosti koje su dovele do sporazumnog razlaza jednog od najuticajnijih domaćih bendova devedesetih i dvehiljaditih. Ni najupućeniji poznavaoci ne znaju sve detalje, a direktni akteri nisu spremni da o njima govore, čak ni godinama kasnije. Način na koji su nastali, spajanjem dveju kreativnih energija, dveju paralelnih linija, može da bude plodonosan i po pravilu jeste, ali uvek ostaje pitanje oročenosti takvog spoja, jer se radi o velikim umetničkim individualnostima koje teže da se ostvare istovremeno i koje najčešće nisu spremne na kompromise. Sa druge strane, upravo kompromis koji su Nikola i Mita postigli, i koji je toliko trajao, jeste za svako poštovanje. Postavlja se pitanje koliko je bilo veliko poverenje koje su imali jedan u drugoga tokom 20 godina zajedničkog rada. Kada kao frontmen benda 20 godina stvaraš pesme, od kojih mnoge predstavljaju vrhunski domet rok poezije na srpskom jeziku, kada napraviš sopstvene aranžmane, a zatim sve to predaš drugome na umetničko dopunjavanje i preoblikovanje, onda ti zaista imaš bezgranično poverenje u tog čoveka. Sa druge strane, kada dve decenije pevaš tuđe pesme, to jest tuđu poeziju – dakle tuđu intimu, ne svoju – i pre nego što uđeš u studio da to snimiš, uvek nađeš stvarni razlog zašto to iznova radiš; kad posle snimanja staneš pred publiku koju ćeš da gledaš u oči i da joj to što si snimio otpevaš iskreno, kao da je tvoje lično, onda ti zaista imaš poverenje u onoga ko je to napisao, toliko kao da si to ti napisao. Dakle, dvadeset godina dve paralelne linije bile su potpuno spojene u jednu. Zatim su se udaljile, valjda da bi mogle da budu onakve kakve su u svojoj suštini – tako blizu, a tako daleko.