Slobodan Vukosavljević Bane (Nafta): Suština benda je razmena energije i emocija

Zajednički imenitelj bendovima Džukele i Nafta, prepoznatljivo lice subotičke andergraund scene, Bane Vukosavljević, jedan je od onih autora koji postoje kao imena u muzici, ali ne i u muzičkoj industriji. Cena takvog položaja je upravo boravak u muzičkom podrumu ili na tavanu, koji se i pominju u ovom tekstu.

Telefonski razgovor sa Banetom pretvorio se u intervju u kojem smo se prepustili različitim temama: njegovim muzičkim počecima, uticajima, devedesetim, ali pre svega sadašnjem bendu Nafta i predstojećem trećem albumu.

-Osvrnimo se za početak na bend Džukele. Kako bi izgledala kratka retrospektiva tog perioda?

Džukele su nastale kao simbioza četiri čoveka, pre svega prijatelja, koji su bili različiti u svakom smislu. Muzika koju smo slušali, način na koji smo svirali ili na koji smo pokušavali da sviramo, da se izrazimo, tekstovi pesama… sve nam je bilo različito. Bend nam je bio način da se bavimo ličnim i zajedničkim promišljanjima i temama. Dakle, bili smo različiti po svemu, osim po osećanju da smo odbačeni zato što smo živeli tu gde smo živeli – kao džukele. Iz tog osećanja nastalo je i ime benda. Ubrzo su se pozicije same podelile. Ja sam pisao tekstove, a zajedno smo radili na muzici.

-Pažnju na sebe skrenuli ste najviše pesmom „Amerika“…

Ta pesma je nastala kao moj produkt našeg zajedničkog gneva. To je bila 1993. godina. Mi smo tada bili na redu, kao područje. Rat, sankcije, razaranje države… Danas to isto imaš u Libiji, Iraku, Siriji… Uglavnom, razmišljali smo zašto nam se to dešava. Čime smo to zaslužili? Ne režim, nego mi kao građani. Zato što smo divljaci? Mi ne. A jasno je da ti je neko radio o glavi. Očigledno ljudi iz neke tamo visoke pozicije. Tako je nastao tekst. Početak teksta, odnosno jedan stih je pozajmljen od Azre koju i danas jako cenim kao bend. Sempl sa atomskom bombom smo ubacili u studiju, jer ja sam rođen na tridesetogodišnjicu bombardovanja Hirošime, 6. avgusta 1975. godine. A mi smo posle stvarno dobili bombe! I danas sa Naftom sviramo neke stvari iz repertoara Džukela. Ako na koncertu procenimo da je publika politički orjentisana i ako nam traže, onda sviramo i „Ameriku“. U suprotnom, ne insistiramo na njoj. Iskreno, ja nisam planirao da će ta pesma postati hit. Nijednu pesmu nikad nisam pisao sa takvom namerom. Ni tada, ni danas. Uvek svaku našu pesmu na albumu guramo do kraja, i svaka ima podjednak tretman.

-Na prvom albumu Džukela se nalazi i jedna obrada. Zašto baš The Police i „Next to you“?

Jako nam se svideo taj rif! Svi smo otkačili na njega. Odgovarao je našem unutrašnjem ritmu. Stvar smo obradili zbog oduševljenja njenom muzikom, samo je na nju zašiven novi, potpuno drugačiji tekst.

-Iako ste imali samo dva albuma, bili ste izuzetno koncertno aktivni.

Tada su svi bendovi svirali svuda, bez obzira na broj albuma. Mnogo smo putovali i nastupali, često i uprkos nemogućim okolnostima…

-Da, čuveno je ono vaše putovanje na Koncert godine u sred zime…

Pa ti to znaš?

-Znam, bio sam u publici na SPENS-u.

Super! E, to je stvarno bio najluđi doživljaj. Nekoliko sati putovanja od Subotice do Novog Sada po najhladnijem zimskom danu, autobusom u kojem se zaledila nafta. Dobro, taj pojam ima više značenja, a i poetičan je. Nešto što se crpi, prerađuje, filtrira, isto kao i poezija i muzika. Opasna (s)tvar. Kao dinamit, recimo. Možeš da dobiješ Nobelovu nagradu, a možeš i da sve to zloupotrebiš, nažalost. To je jedan od razloga što sam svom sadašnjem bendu dao baš takvo ime!

-Stvarno?

Ozbiljno!

-Dobro… Nafta za sobom ima dva albuma.

Da. „Samo senke prolaze“ i „Alternator“. A u pripremi je i treći.

-Možeš li već sada da ga najaviš?

Naravno. To je snimljeno i voleo bih da pređemo u neku ozbiljniju izdavačku kuću. Album će se zvati „Zveri“ i imaće 11 novih pesama, uz možda dodatak live snimka pesme „Kockam se sa tobom“ koja se nalazi na drugom albumu Džukela „Zubato sunce“.

-Da li je Nafta neka nova faza u radu posle Džukela?

Ta dva benda ne treba mešati, mada su u njima neki isti ljudi i mada sviramo poneke stvari iz tog vremena. Nafta je trenutno živ i aktuelan bend, i meni je to jako važno. Imamo kontinuitet od preko deset godina, imamo albume kojima smo zadovoljni i kojima su zadovoljni i slušaoci. Imamo vrhunsku ritam sekciju, kao što smo imali i ranije. Svi se veoma dobro razumemo. Ne zanima nas neka posebna sviračka perfekcija, virtuoznost ili solo bravure na koncertima. Interesuje nas pesma kao celina i svaku doživljavamo na taj način – kao spoj teksta i muzike. Mene lično je uvek više interesovao tekst. Poezija, a ne muzika. Zato sam i dalje jedini tekstopisac. Ali i pisanju i sviranju u bendu pristupam krajnje iskreno, dajem sve iz sebe u tom trenutku. Pošteno ili nikako. I ne mislim da sam neki pisac ili pesnik, nego više onako… biće iz nekog podruma ili sa tavana. Najbitnije mi je da kažem sve što osećam, kroz pesmu, a zatim i kroz muziku. Zato i ne volim što se danas u muzici kalkuliše osećanjima. Samo izgleda kao da neko nekome nešto pruža.

-Na sceni već dovoljno dugo da bi mogao da uporediš okolnosti u kojima se radilo nekad i sad. Kako ti se čini savremeno tehničko-tehnološko doba u kojem se stvara muzika?

Pitanje je šta je tu zaista više muzika i čemu to što se prodaje kao muzika uopšte služi. Vidiš, nas dvojica sada razgovaramo na jedan način, ali da nema mobilnog telefona čuli bismo se preko fiksnog. Međutim, najviše bismo obojica voleli da razgovaramo uživo. Tako je i sa koncertima. Živa svirka. Razmena energije i emocija. To je suština benda, uprkos svim pomagalima. Dakle, Nafta danas ima svoje linkove na Bandcampu, spotove na Youtubeu, ti imaš svoj blog o muzici koju voliš i sve to može da vidi čovek na drugom kraju sveta u svakom trenutku. Ali ja takođe imam i staro Vox pojačalo na kojem još uvek sviram i poslepodne isključujem telefon jer želim da se odmorim.

-Da se još jednom vratimo na dekadu kojom se blog bavi. Možeš li da navedeš svoje favorite iz tog vremena, kada je u pitanju određeni bend ili album?

Teško mi je da odgovorim na takvo pitanje, pre svega jer ne želim da nekoga izostavim. Mislim da je tada bilo zaista mnogo odličnih bendova i albuma, ali zbog okolnosti u kojima smo svi bili ne bih izdvajao nikoga.

-Postoji li možda još neka obrada koju bi Nafta mogla da svira u dogledno vreme?

-Ne. Oduvek sam težio da pevam samo svoje pesme i sviram samo svoju muziku. Takav će biti i naš novi album. Kompletan autorski rad. Ako misliš na ono sa The Police, to sam već rekao, to je bilo iz mladalačkog oduševljenja i poštovanja jednog benda. Sting je posle otišao na neku sasvim drugu stranu. Odrastao sam na Azri, Stonsima, Bitlsima i Motorhedu. Dakle, uticaja ima raznih, ali potreba za sviranjem sopstvene muzike i pevanjem sopstvenih pesama se nikada nije menjala. Čovek sebe najbolje poznaje. Sa druge strane, kod obrade uvek postoji rizik jer treba da pevaš na jeziku koji nije tvoj. Oduvek sam pevao samo na srpskom jeziku. To je jezik u kojem živim i na kojem razmišljam. Nema razloga da iskačem u neki drugi. I znam da mi to ograničava tržište i polje delovanja, ali meni se sviđa ritmika sopstvenog jezika i inspiriše me. Uostalom, ako mi možemo da razumemo mnoge strane bendove i izvođače, zašto i oni ne bi mogli nas.