Vladimir Nedeljković Nedelja, alias Vladimir Zontag je autor čija kreativnost zalazi u različite oblasti: od muzike – u kojoj se već godinama podjednako dobro snalazi kao kantautor, gostujući muzičar i organizator koncerata – preko stripa i poezije, do pisanja istoriografskih knjiga o urbanoj kulturi Pančeva, Novog Sada i Vojvodine. Sa Zontagom razgovaramo o svakoj od ovih tema, a naročito o muzici. Onoj koju je stvarao posle 2000. godine, ali i onoj koja je devedesetih nastajala u njegovom rodnom gradu – Pančevu.
-Današnjom terminologijom rečeno, ti si multimedijalac, što potvrđuje i Međunarodna nagrada za multikreativnost – Branko Andrić Andrla, koju si dobio 2007. godine. Ipak, pokušajmo da utvrdimo od koje je oblasti sve počelo. Dakle, kroz koju vrstu umetnosti si najpre počeo da se izražavaš i kada?
Moja majka Jasmina je bila jedna od najlepših žena Pančeva i predavala je likovno vaspitanje. Od nje sam nasledio talenat za slikarstvo. Kao dete sam slikao po 4 sata dnevno od svoje 10 do svoje 15. godine. Znao sam da ću biti slikar. Jedino nisam znao kakve ću slike da stvaram. Moj otac Radovan je bio najbolji advokat Pančeva i od njega sam nasledio oratorski talenat kao i pevački, mada je i s mamine strane deda Arsa pevao lično Kralju Aleksandru. Kako su i deda i baba radili u prosveti, u kući je bilo dosta knjiga, a meni su naročito bile zanimljive islustrovane knjige o svestkim muzejima. Dakle, u porodici sam bio okružen ljudima koji su voleli ili stvarali umetnost. Moj intimni mentalni proces se sastojao od žive halucinacije i slika koje sam imao u glavi dok sam crtao. To je trajalo satima i bio sam potpuno odvojen od spoljne realnosti. Mislim da svi posedujemo tu sposobnost imaginarnog i apstraktnog viđenja realnosti, jer smo svi to i iskusili u detinjstvu dok smo zamišjali bitku kauboja i indijanaca u pesku. Oni su bili živi! Međutim, većina ljudi odraste u pogrešnom smeru, koji pre svega diktira antikosmički i duboko neljudski sistem koji diktira maturu koja se sastoji u ubijanju svega detinjeg u čoveku.
-Polovinom devedesetih, tačnije 1996. snimio si solo album “Zontag: Psiho-Delija”. Čini se da si svakim sledećim muzičkim materijalom umetnički uobličavao određeni audio-vizuelni koncept, odnosno ideju, poput one koja bi mogla se izvede sa albuma “Energy and light” – da je Nikola Tesla posredno zaslužan za nastanak rokenrola. Jedno od objašnjenja umetnosti uopšte je da je ona estetizovana spoljašnja ili unutrašnja stvarnost. Kako bi u tom smislu predstavio osnovne teme i motive svojih dosadašnjih muzičkih ostvarenja?
Ta ideja o Psiho – Deliji je nastala tek nakon snimanja mog prvog albuma Nova Amerika krajem osamedesetih godina. Nova Amerika je nastala 1985. godine i to je bila moja novotalasna faza. Bend smo vodili Novakov Dušan i ja. Danas je Novakov Dušan najbolji jazz bubnjar Austrije i jedan od najboljih bubnjara Evrope. Album je snimljen 1988. i nekoliko pesama postaju ključne pesme na opozicionoj radio-stanici Studio B u toku 1990. Punih deset meseci svaki dan po nekoliko puta su vrteli pesmu „Želim biti predsednik Jugoslavije“.
To se nastavilo i kasnije u toku devedesetih na televizijskoj stanici Studio B u emisiji Utisak nedelje Olje Bećković, na temu dolaska Milana Panića. Da li da kažem i da je ta pesma iritrala sistem i bila je svuda zabranjena osim na toj jednoj stanici?
Psiho – Delija iz 1996. godine je već bila potpuno nova etapa u muzičkom i estetskom smislu. Sam naslov govori kuda sam krenuo, mada je u pitanju igra reči. Posle sam čuo da su šezdesetih naši hipici pevali: “Igrale se Psiho Delije nasred zemlje Srbije.” Vlada Funtek je svirao bubnjeve. Bole Stanković bas, Mario Šeparović gitaru i svi su bili iz Beograda. Vesna Bosić je jedina pored mene bila iz Pančeva i svirala je flautu.
Tu muziku je pratio i strip. Zvao se Zontag. To je bio pokušaj da skrenem pažnju na muziku kroz strip, mada sam neke pesme uradio i u stripu i na videu, kao što je na primer “Rokenrol na sto načina”.
Nakon Psiho – Delije sam se tokom bombardovanja preselio u Vršac, gde je već živeo basista i tu je nastao Zontag (made in Vršac). Bubnjeve je svirao Darko Crnobrnja, gitaru Aca Jerković, a bas Srećko Popov. Snimili smo jedan album i video je uradio Zoran Marinković Marinko.
Iz Vršca sam se brzo vratio u Pančevo, zajedno s dvoje dece blizanaca koja su se rodila u Vršcu za vreme bombardovanja. Nikola i Milca. Vesna je inače radila u Muzeju grada Novog Sada i dobili smo stan 2003. godine.
Kad sam se preselio u Novi Sad, rasturio sam vlastiti bend jer nisam mogao da putujem i krenuo sam da radim sam. Tako je i danas. Prvi takav album bio je Energy and Light, koji sam uradio kod Bekusa u studiju. Tu nisam mnogo objašnjavao u vezi Tesle u muzici. Strip je pratio album, kao što je strip pratio i CD Psiho – Delija. Tesla je postao junak u mom stripu, a veza s Teslom na muzičkom planu su bili kosmički radio-talasi koje sam hvato na običnom radiju i okretanjem skazaljke levo-desno uspevao sam da utičem na ton. Ti zvuci iz kosmosa su pratili moje pesme. Samo glas, gitara i kosmički radio-talasi.
Tek planiram da objavim strip Tesla thank You for Rock and Roll. Tu će biti nekih već objavljenih stripova o Tesli i nekih novih stripova. Ali, naglasak će da bude -Tesla i rokenrol.
Dušan Novakov me pozvao 2011. da opičimo svirku s Novom Amerikom. Livijus Pavlov Kudza iz Nupa je svirao bas. Nakon toga sam otišao u Beč u njegov studio Dukaton, gde smo snimili album Februar koji je izašao februara 2012. godine. Samo buvnjevi i gitare. Neke tekstove, kao na primer Beogradski demon, dao mi je Aleksandar Žikić, da komponujem na te stihove.
Umetnost je pobeđena emocija. I umetnici kao i svi ljudi prolaze kroz razna emotivna stanja. Ali ono što razdvaja umetnike od ostalih je što ostali čekaju da prođu emocije, a umetnici pobeđuju emocije u sebi na umetnički način. Umetničko delo mora da bude pobeda, inače je kič i patetika. To mora da bude i univerzalna pobeda koja pomaže ljudima da kroz određene emocije lakše prođu kroz umetničko ostvarenje gde je emocija pretvorena u artističko delo.
Jedan od najvećih umetnika na svetu bio je i Nikola Tesla. On je tvorac modernog sveta. Neka dela su samo naučni patenti, ali neka su i umetnička dela kolosalne važnosti. On je izmislio neonske lampe. Sam ih je u početku umetnički oblikovao. Jednu je napravio u obliku slova ZMAJ i bila je posvećena pesniku Zmaju. Uradio sam repliku tog dela i ona danas visi na zidu u muzeju Zmaj Jovan Jovanović i to u sobi slavnog pesnika. Teslino delo su i logička kola. (logic gates) koja služe za prenos informacija elektronskim putem, a to je ustvari srce kompjutera. Wireless talasi interneta, radija, televizije su takođe iz njegove kuhinje. Kad je prijavio radio patent, zapisao je da želi momentalno spajanje svih ljudi na planeti, bez obzira na velike daljine. Zamislio je i svetsku muzičku berzu na radiju. Dakle, sanjao je i inicirao svetsku radijsku kulturu. Kad se radio pojavio po Evropskim državama nakon 1918. godine, jazz je postao prva svetska radijska kultura. Nakon Drugog svetskog rata rokenrol je postao svetska radijska kulutura. Uvek sam se pitao ko je arhitekta svetske rok kulture i jedini odgovor je bio Tesla. Taj inžinjer i naučnik je bio neposredni i jedini arhitekta svetske radijske kulture, a Bitlsi, Stonsi i ostali bili su veliki izvođači radova. Kako se rokenrol i definiše kao svetska radijska kultura, John Lennon dodaje i svetska narodna muzika, jasno je da u stvari uopšte ne postoje argumenti da nije tako. Ovu istorijsku istinu sam uspešno plasirao ove godine na turneji u Austriji (Grac i Beč), Hrvatskoj (Đakovo), Crnoj Gori (Podgorica, Nikšić), Srbiji (Beograd, Novi Sad, Vršac, Pančevo, Užice). Ljudi su svuda isto reagovali. Turneja se nastavlja, a što se mene tiče tek je počela i neka traje što dalje i što duže.
-Osim što si aktivni učesnik srpske muzičke scene, ti si i njen hroničar, u onom delu koji se odnosi na određene gradove i jedan region – Vojvodinu. Rođen si u Pančevu, ali već godinama živiš u Novom Sadu. Da li možeš da ova dva grada u muzičkom smislu da uporediš, po kriterijumu sličnosti i razlika, kako devedesetih, tako i danas?
Nije postojala nijedna knjiga na temu istorije jugosloveskog roka te 1989. godine kad sam počeo da pišem feljton o Pančevu koje u to vreme nije bilo uopšte ucrtano u mapu jugoslovenskog rokenrola, a Novi Sad je bio jedan od gradova koji su stvorili jaku novotalasnu scenu osamdesetih. U Pančevu su postojali odlični bendovi i osamdesetih, ali to niko nije znao.
Devedesetih se ta situacija menja. U Novom Pančevcu (opozicionom) u toku 1994. kreće feljton „Istorija Pančevačkog rokenrola“. U to vreme nijedan grad u Jugoslaviji nije napisao istoriju roka. Taj feljton je krucijalno uticao na stvaranje istorijske i kurtuloroške svesti Pančevaca u vezi sa rokenrolom. U tom momentu Beograd i Novi Sad počinju da gube primat jer se javljaju odlični bendovi po provincijama. Na planini Rudnik nastaju Bjesovi.
Osamdesetih je Novi Sad bio svetski relevantan su ljudima kao što su Andrla, Tišma, Peđa Vranešević. Novi Sad je imao dobre mlade bendove i devedestih, od kojih većina nije uradila ništa. Devedesetih je samo Mitar Subotić bio na nivou pomentih. Ali, Novi Sad je u tom momentu imao na primer Zorana Janjetova, strip scenu i mnogo toga, a pre svega Radio Novi Sad i TV Vojvodinu.
No, Radio Pančevo krajem devedesetih postaje ključna opoziciona stanica, a grad dobija i prvu multimedijlnu grupu Kuhinja. Ona je napravila bum u undergorund stripu i undergound roku Srbije. Devedesete su i na planetarnom nivou i na lokalnom nivou poslednji talas velike svetske rok kulture. Dovoljno je pomenuti grunge scenu i Sijetl koji je bio u istom momentu prestonica svetske undergound strip scene i prestonica rok scene sveta. Zograf je upravo u tom gradu objavljivao stripove devedesetih. Nakon, Kuhinje sam u Beogradu često čuo: “Blago vama Pančevcima! Vi imate i strip scenu i rokenrol scenu i to gurate jače nego mi.”
Novi Sad u međuremenu dobija EXIT i postaje svetska metropola rokenrola. Novi Sad postaje megapolis, a Pančevo je tek malo veći grad, trećina Novog Sada. ali puni Vojvodinu sa 30 posto budžeta, jazz scenom starom 85 godina i rok scenom starom 56. godina. Ipak je prvi jugoslovenski rok singl Saše Popaza Lucile-Lucija nastao Pančevu 1962. godine, a izdao je ga je Jugoton.
-Spadaš u dobre poznavaoce muzičkih prilika na pančevačkoj sceni devedesetih godina. O tome si pisao u svojim feljtonima od kojih je kasnije nastala i jedna knjiga. Kako to vreme i bendove u njemu sagledavaš sa ove distance?
Činjenica je da sam s Kontrabandom svirao na dobrim mestima. To je bio ozbiljan garažni bend i upravo su se ponovo okupili. Moram da priznam da me je Đenka pevač uvek iznenađivao. Na prvoj probi skinuo se potpuno go i plesao pored mene u maloj podrumskoj prostoriji u centru grada. Da me inpresionira. Što se tiče benda, mogu da kažem da samo imali dobar vibe dok smo snimali prvi album. Mislim da se to i danas oseti kad se čuje cd. Žao mi je što smo odbacili neke pesme koje su spadale u čist porno rok, kao što su np Keva, Ćićolina itd. Kontrabanda je imala izvrsnog gitaristu i kompozitora Vladimiru Krušku i s njim sam imao odličnu muzičku saradnju. Kad su snimljeni spotovi, ja sam već bio u studiju s bendom Zontag, tako da se umesto mene u njima pojavio Deba, jer sam izašao iz grupe. Osim mene, odmah nakon snimanja albuma izašao je i Kruška.
Napred u prošlost je verovatno najbitniji pank bend Vojvodine u toku devedesetih godina. Nova Amerika je svirala s njima 1985. godine, na njihovom prvom koncertu u Pančevu.
Što se tiče garažne scene grada, prvi takav bend je bio Nova Amerika 1985. godine, pa Haos 1988. pa La banda 1989. Iz Nove Amerike, odosno Haosa, Gnjidić i ja prelazimo u Kontrabandu, a nakon Kontra Bande nastaje Fuzz, gde sam kao i u Bandi svirao bas gitaru.
Diskografska ostvarenja su trag koji dokazuje da pričam istinu, ne samo u vezi mog albuma, nego i Kontrabande, i muzičih ostvarenja Kuhije, i Nup-a. Krajem devedesetih godina Pančevo je ucrtano u mapu jugoslovenskog rokenrola. Došla je i nova generacija koja je samo još više trasirala ovaj put, a tu mislim na Orion, Vervil, By-Pass, Fuzz, Elements, Fancy Frogs. By-Pass, Fancy Frogs i Fuzz su vežbali na smenu u istoj kući Danijela Klepića iz Fancy Frogsa. Devedestih usred rata, Pančevo je bilo šareno od momaka koji su nosili dugu kosu, karirane košulje i teksas bermude. Takve su bile i devojke. Bilo je još uvek i dosta pankera i hevi metalaca, ali je grunge bio mainstream te generacije. Preko puta Tamiša je šuma i u toj šumi je bio veliki hangar rok klub Šuma. Tamo su pili i vodili ljubav iza kluba, bez bojazni, jer niko nije mogao da priđe, osim čamcem. Ni pre ni posle toga nije bilo toliko slobode.
-Sa stanovišta nekoga ko je već dugo u toj temi – kako ocenjuješ današnju muzičku scenu u Srbiji? Postoje li neki bendovi koji ti naročito plene pažnju?
Ne postoji nijedan razlog da se slavi i veruje u optimizam. Današnja muzička scena Srbije je ista kao i kulturna scena uopšte – narod je ubijen u pojam, ne postoje časopisi, mediji, rok diskografske kuće. Postoje samo hrabri pojedinci koji veruju da logos ipak postoji i da nije sve bezveze. Ali, ako su se desničari i tradicionalisti kao novinari udružili i stvorili moćnu Youtube emisiju Balkan Info, ne vidim nijedan razlog da ljudi koji više veruju u planetrarnu kulturu ne osnuju jednu rok stanicu. Dakle, sve ovo što radiš mogao bi da bude i video zapis. Ovo i sebi kažem. Internet je ključ za ubrzavanje stvari u vezi rokenrola.
U toku 2014. 2015. svirao sam često s White Rabbitom, dok je meni lupao konge Peđa Vuković iz Igre staklenih perli. Kako je i Draško iz WR svirao ranije u ISP, pokušavali smo da stvaramo acid rok scenu. Psihodeličan rok. Draško je nekoliko godina vodio i festival u Domu Omladine Beograda pod nazivom Psihodelični vašar, gde je bilo dosta ljudi iz svih umetničkih fela. Žikić Aleksandar je ponovo osnovao S.T.R.A.H. Kontrabanda ponovo radi. I NUP počinje od nove godine da radi i dobio sam nezvaničnu ponudu da sviram bas. Možda će, ali sumnjam, i Zontag da se okupi. Ili Nova Amerika.
-Šta sledeće možemo očekivati iz Zontagove kuhinje? Knjigu? Muzički album? Strip serijal? Zbirku pesama?
Već sam pomenuo strip koji bi hteo da štampam u vezi Tesle. Napisao sam novu zbirku pesama (12 pesama) i tu poeziju sam poslao Slobodanu Tišmi da pregleda. Pošto mu se svidelo ja sam i snimio 6 muzičkih pesama, trenutno je i meni tajna šta će do kraja biti. Sedmog janura ću napuniti 55. godina i moja poezija se menja u skladu s godinama. Evo pesme koju sam snimio. Zove se Jablan. Ali, nema veze s Azrom. Ima veze samo s jablanom.
JABLAN
Gledam ih kako prolaze
dok mi vetar savija granje
U osmehu sunca
oni si tuku za tminu
I krik razjarenog srca
ja slušam nemo
dok stojim uspravljeno
Suviše zelen da bih poleteo
nikuda u stvari ne idem
ne dolazim, ne odlazim
Kora mi se suši od zadaha
tih sitnih stvorenja
Moje lisnato oko
blista u kapljicama
Suviše zelen da bih poleteo
nikuda u stvari ne idem
Leave a Reply